Global Media Planet INFO – Kontakt | Contact

3 Comments

1. Hi,
   I love what you’re doing with this project, and especially the work and vision of Tesla.
   I cannot afford to donate at this time, but I would like to volunteer my time to help you translate your post: http://www.globalmediaplanet.info/teslas-tower-wardenclyffe-tower-12-meters-height-prototype-finally-raised/
   It’s not a horrible translation, but it does come off as a bit confusing to English readers because it’s obvious it was not written by a native English speaker.
   This will reduce the number of English readers who may end up donating if the article flowed more easily.
   I want to help you with that if you would like.
   Send me an email to support@cafenamaste.com, including a link back to the article, and I can translate it more exactly. I’ll then send you my revision so you can update it on your site.
   Good luck with the project!
   Scott

   Reply

   • Hi Scott!
     We appreciate your support.
     Thank you!

     Reply

2. Postovani,
   Suprug i ja bismo zeleli da sa Vama i Srbijom podelimo pricu sta se desava u Zrenjaninu i Melencima.
   Naime, pre 5 godina smo se preselili u Melence i od tada imamo problem sa vrsnjackim nasiljem u skoli koje niko ne resava. Vise puta smo prijavljivali i skoli i odeljenju za suzbijanje maloletnicke delikvencije, svaki put smo isli na razgovor u centar za socijalni rad i svaki put smo dobili odluku suda da se slucaj obustavlja, jer lice nema navrsenih 14 godina zivota. Nas dvoje smmo jedini roditelji u selu koji dizu prasinu u skoli i zele da zastite decu, kako nasu, tako i tudju.
   Posto smo im trn u oku, neko je resio da nas ucutka na najgori moguci nacin, prijavom centru za socijalni rad za nasilje u porodici. Supruga su optuzili da bije decu kaisem i pendrekom, sto, naravno, nije istina, a ja sam kriva zato sto, po njihovom, nisam prijavila nasilje u porodici i time zastitila decu.
   Za petak, 18.06. smo dobili poziv da sa decom odemo na razgovor u centar za socijalni rad, mislili smo da je razgovor radi nekog ranijeg slucaja vrsnjackog nasilja, pa je suprug sam otisao sa njima, a ja sam otisla na posao. Zvali su me iz centra da se sto pre pojavim tamo, iako su bili obavesteni da sam na poslu u Beceju, suprugu nisu dali da povede decu da dodju zajedno po mene.
   Od 7:45 do oko 13 casova je njih petoro ispitivalo decu, nisu im dali ni da jedu, ni da piju, niti da odu do toaleta, lomili ih, dok deca na kraju nisu napisala ono sto su njih petoro zeleli. Pri tom, sve se to desava bez prisustva zakonskog zastupnika. Kada sam saznala o cemu se radi, zvala sam advokata da ga pitam da li oni imaju pravo da to rade, rekao mi je da mora da bude prisutan neko, bar advokat po sluzbenoj duznosti, iliti neko ko stiti prava dece.
   Kada sam stigla u centar i pitala kako smeju da uzimaju izjave bez nekoga, odgovorili su mi da oni to mmogu da rade, jer su centar za socijalni rad, a navodno se suprug slozio da mladje dete (mladje dete je zajednicko, ima 10 godina, a starije je moje dete iz prethodnog braka, star 13 godina) samostalno da izjavu. Dozvolili su mi da ih vidim, podelila sam im parce pite koje sam imala u torbi (ponela sam sebi za dorucak na poslu), starije dete mi je reklo (citiram): Mama, ja nisam hteo to da kazem, oni su me naterali.
   Dok sam stajala sa njima napolju, policija je odvela supruga, deca su to videla i pitali su me gde vode tatu. U prolazu sam samo uspela da uzmem kljuc od kola od supruga i da ga pitam gde je parkirao.
   I mene su ispitivali, naravno, gurali mi svoje reci u usta, nisu mi dozvoljavali da zavrsim recenicu, prekidali, napadali. Kada su mi rekli da smo zavrsili, moramo samo da sacekamo malo i da potpisem izjavu, pitala sam da li mogu da izadjem ispred samo da popusim cigaretu, receno mi je da ne smem da mrdam iz kancelarije.
   Uz izraz zadovoljstva i likovanja mi je saopsteno da decu ne mogu da mi vrate i da idu u hraniteljsku porodicu.
   Posto sam konstantno bila na vezi sa advokatom iz Beograda, rekao mi je da ne potpisujem nista dok ne dodje advokatica koju je on kontaktirao i u Zrenjaninu je, to sam saopstila radnicima centra i svi su bili besni, jer, zaboga, kraj radnog vremena je odavno prosao.
   Posle dolaska advokatice i mog potpisivanja izjave, uspeli smo da se dogovorimo da deca budu privremeno izmestena kod suprugovog ujaka koji je katolicki svestenik u Muzlji.
   Receno mi je da nakon toga odem u SUP da dam izjavu, inspektor me pitao kako sam, na sta sam odgovorila: Kako mogu da budem, ne znam gde su mi deca, ne znam gde mi je suprug. Tada sam saznala da je suprug u pritvoru. Posle davanja izjave, izrecene su mi hitne mere na 48 sati, da ne smem nikako da kotaktiram sa decom ili cu zavrsiti u zatvoru na 60 dana.
   Suprug je malo kasnije pusten iz pritvora, sefica centra me je zvala da mmi kaze da su deca smestena po dogovoru i da deca nemaju nikakve povrede.Po isteku mere od 48h, produzena nam je mera na jos 30 dana.
   Sve je bilo u redu do 22.06 pre podne, kada su dve nepoznate zene dosle u Muzlju i bez legitimisanja i pokazivanja ikakvog papira odvele decu u nepoznatom pravcu. Ujak je prijavio policiji, od njega su uzeli izjavu, a mi smo otisli u SUP da podnesemo prijavu za otmicu dece, odakle su nas isterali kao kerove. Od tada ne znamo gde su nam deca, niti sta je sa njima.
   Ima tu jos dosta detalja.
   Ako je neko od Vasih kolega zainteresovan da uradi nasu pricu, nas kontakt je:
   0653343487 Aleksandar
   0641209693 Marija
   Srdacan pozdrav,
   Aleksandar i Marija Milovanovic

   Reply