gordana-horvat-dusko-velkovski

1 Comment

1. Mislio je…

   “Mozda će ipak doći…

   možda će baciti svoj ponos pod noge… progutati bol… kao što je toliko puta uradila…

   “Ko zna koja cigareta po redu…

   pokušaj da u oblaku nikotinskog dima pronađe konture njenog lika… nebi li pregurao još jedan dan… poseban… praznici umeju baš da se tugom na duši potpišu…

   zvono telefona su tog dana dotakli svačiji prsti… samo ne njeni… bio je to njegov izbor… mislio je pravi… osećaj praznine negde duboko u grudima govorio je suprotno… probao je da ga ignoriše… nudeći bezbroj izgovora da opravda sebe i njeno odsustvo… vešto je eskivirao pitanja o njoj postavljena… u sebi opsovavši… “Ma kog me Boga za nju i pitaju”… prosipao je izgovore… “zauzeta je… puno radi… nema vremena”…

   ljude je svakako lako slagati… ali sebe… koja to laž prolazi na detektoru duše? … bio je ubeđen da će ga proći… jer, oduvek je umeo blefirati… ulogu kockara je toliko puta uspešno odigrao… zašto bi ovog puta bilo drugačije? …

   siguran u pobedu, danas bira crno polje… uloživši, jedinu dragocenost koju poseduje… njeno srce… okreće rulet ljubavi… bezbrižno… kao da mu je svejedno… kao da nema šta da izgubi… jedino, eventualno nju… …kuglica se ovaj put zaustavila na crvenom polju…

   http://www.globalmediaplanet.info/ulozio-je-sve-sto-je-imao/

   Komentariši