BIVŠI ŠEF CIA VLASNIK BLICA? – Koji se kriminal valja iza “Blica”?
Pod zaštitom kriminalističke policije MUP-a Srbije, kompanija “Ringijer Aksel Špringer” koja, između ostalog, izdaje dnevni list “Blic”, izvlači milione evra iz Srbije i špekulativnim ugovorima o marketingu utiče na urušavanje pravnog sistema u Srbiji. Istovremeno, u ovoj kompaniji traje akcija masovnog otpuštanja radno angažovanih, koji godinama rade po ugovoru, i preko studentske zadruge, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Od 2008. godine, na čelu te kompanije nalazi se Jelena Drakulić-Petrović. Ova žena je svojom predanom saradnjom sa britanskim obaveštajnim službama zaslužila epitet savremene “Mata Hari”. Ona i njena zamenica Tijana Bajović, otišle su predaleko u kriminalnim poslovima, što je bio i povod da istraživački tim Tabloida počna sa objavljivanjem poslovanja ove švajcarske kuće i njenih čelnika u Beogradu.
Ovaj tekst objavili smo u broju od 23. oktobra prošle (2014.) godine, pod istim naslovom. Nažalost, pod snažnim pritiskom gospođe Jelene Drakulić – Petrović distributerske kuće su povukle iz prodaje ceo tiraž štampanog izdanja Magazina Tabloid, a bili smo prinuđeni i da tekst uklonimo i sa našeg sajta. Jedva smo se pridigli na noge, a privremenom merom suda distributeri su primorani da nas prodaju. U svojoj osionosti pomenute gospođe su podnele i tužbu protiv odgovornog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, zahtevajući da sud donese privremenu meru kojom će zabraniti uredniku da se njihova imena ubuduće pominju u ovom magazinu. Sud je, rešenjem, odbacio tužbu Tijane Bajović, a ni tužbu direktorke Drakulić-Petrović nije uvažio.
Dnevni list Blic pokrenuo je novinar Manojlo Vukotić pre 18. godina. Prvi broj lista izašao je 19. septembra 1996. godine. Glavni urednik ovog opozicionog dnevnika Vukotić je bio od 1996-do 1998. godine, a nakon nepune dve godine, pokrenuo je, takođe opozicionu dnevnu novinu Glas javnosti. Njega je na tom mestu nasledio Veselin Simonović, koji je Vukotiću bio zamenik.
Dok je Manojlo uređivao Blic, list je štampan u tiražu od oko 180 hiljada primeraka, od kojih je 140 hiljada bilo prodato. Njegovim odlaskom tiraž je sveden na oko 100 hiljada štampanih primeraka. Pokretanje Blica je pratila fama oko vlasnika. Špekulisalo se da ga je osnovao izvesni Aleksandar Lupšić, vlasnik sumnjivog kapitala, koga je na vezi, kao agenta, držala tadašnja Uprava za bezbednost JNA. Gospodin Lupšić je živeo u Beču, i bio je perač prljavog novca.
Tako je i Blic služio dvostrukoj svrsi. Prvo, kao dozirana opoziciona novina, a drugo, kao praonica para. Takođe je bio i mamac za strane obaveštajne službe, da startuju na “opozicionu” novinu, i njene novinare. Režimska novina dnevni Blic postaje dolaskom DOS-a na vlasti, a i danas je njegova uređivačka i poslovna politika podređena interesima Demokratske stranke i njenih bivših lidera, koji su surovo opljačkali Srbiju, a kompaniji koja izdaje novine uterali su stotine miliona evra prihoda. I to uglavnom neoporezovanog novca.
“RINGIER AXEL SPRINGER” d.o.o. u Agenciji za privredne registre registrovan je 13. jula 2005. godine. Osnivač i jedini vlasnik je švajcarska kompanija “RINGIER AXEL SPRINGER MEDIA AG”, koja je 27. novembra 2000. uplatila 69.867,49 dinara, a zatim 30. oktobra 2010. još 639.595,65 dinara osnivačkog uloga.
Preduzeće je u 2012. sa 315 zaposlenih ostvarilo poslovni prihod od 401.683.000 dinara, dok je u 2013. sa 303 zaposlena imalo prihod od samo 181.453.000 dinara. U predprošloj godini je ukupni kapital preduzeća iznosio 2.048.560.000 dinara.
Attila Mihok je bio na poziciji generalnog direktora kompanije “Ringier” u Srbiji od januara 2004. godine, do novembra 2007. godine, kada je preuzeo odgovornost za poslovanje kompanije “Ringier” u Mađarskoj i koji će se tome posvetiti u potpunosti. Njega je na poziciji generalnog direktora nasledila zamenica generalnog direktora Jelena Drakulić-Petrović. Ona je 22. jula 2008. godine postala generalni direktor kompanije “Ringier” u Srbiji. Jelena Drakulić-Petrović radi za kompaniju “Ringier” od aprila 2004. godine, a u aprilu 2008. postala je zamenik generalnog direktora. Radila je kao brend menadžer dnevnog lista “Blic”.
U septembru 2006. godine, imenovana je za direktora dnevnih novina. Od samog početka bila je uključena u razvoj portfolija kompanije “Ringier”, počev od magazina “Blic žena” (novembar 2004), časopisa o poznatim ličnostima “Puls” (mart 2006), besplatnih dnevnih novina “24 sata” (septembar 2006) i dnevnog tabloida “Alo!” (oktobar 2007).
Dok je kompanijom rukovodio Mađar Attila Mihok, zaposleni su bili izloženi najcrnjem teroru. Mihok je doveo na ključna mesta u kompanije žene dugih nogu. Lake žene, koje je podvodio gazdama iz Švajcarske, koje su im ispunjavale sve želje i perverzije. Među njima su se isticale sadašnja generalna direktorka Jelena Drakulić – Petrović i njena današnja zamenica Tijana Bajović. Za Attiline i prohteve njegovih gazda u Švajcarskoj u kompaniji je uvek bilo najmanje pet lakih komada.
Glavni i odgovorni urednik Blica, a potom i njegovih izdanja, od 1998. godine pa do danas je Veselin Simonović, koji je, takođe, imao veliki uticaj na uređivačku politiku, a polako je gubio uticaj na poslovnu politiku postavljanjem Jelene Drakulić na čelo kompanije, da bi danas bio samo prisutni građanin, sa velikom apanažom. Raspoređen je krajem godine za direktora lista Blic. Uređivačka politika Blica je danas u rukama njegovog zamenika Svetomira Marjanovića, koji je glasogovornik kompanije Delta, a njegova supruga je direktorka kompanije za osiguranje Đenerali.
Attila Mihok je uspeo da sa srpskim vlastima, oličenim u Borisu Tadiću, i srpskim biznismenima i tajkunima, stvori marketinšku službu koja je obezbeđivala špekulativne prihode.
Tako su dnevni Blic i izdanja kompanije dobijale od javnih preduzeća, od gradskih skupština i od tajkuna, velike naknade na ime “pružanja marketinških usluga”. Milioni evra slivali su se na račun ove kompanije, pod formom “praćenja rada Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodina”, ili Vlade AP Vojvodina, javnih preduzeća, a da, pritom, nisu objavljivane klasične reklame i oglasi, već je taj novac dolazio kao vid korupcije medijima ove kompanije, koji su veličali ulogu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Demokratske stranke.
Medijske kompanije Srđana Šapera, Nebojše Krstića i Dragana Đilasa dobrano su punile kasu ove kompanije. Attila Mihok je carovao u Beogradu, ali su njegovi antisrpski ispadi doveli u pitanje poslovanje kompanije, i gazde su ovog nalickanog Mađara morale da povuku u Mađarsku.
Svojim dugim nogama do mesta direktora izborila se Jelena Drakulić Petrović. Nju i još nekolicinu žena iz kompanije, Mihok je podvodio i Borisu Tadiću i funkcionerima Demokratske stranke, koji su bili galantna gospoda, i umesto napojnice plaćali su sa računa Skupštine grada Beograda, opštinskih skupština i javnih preduzeća milionske iznose.
Istraživači magazina Tabloid u posedu su najvećeg dela koruptivnih ugovora koje je ova kompanija zaključila sa predstavnicima izvršne vlasti, a da je iza njih stajala čista špekulacija.
Ko je Jelena Drakulić – Petrović, koja je u ovoj kompaniji dobila više stanova, a živi u stanu od sto kvadrata, koja ima impozantan vozni park, i ukupnu mesečnu platu od oko 16 hiljada evra, koja u kompaniji vodi trostruko knjigovodstvo, da bi izbegla poreske obaveze, stvorila tajne fondove za sebe, i za gazde u Švajcarskoj, izvlačeći iz Srbije milione evra špekulativnog novca?
Generalni direktor ovog preduzeća je Jelena Drakulić – Petrović, rođena 4. marta 1978. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i trenutno je, piše u njenoj zvaničnoj biografiji, na završnoj godini Executive MBA na Univerzitetu Sheffield, Velika Britanija, smer opšti menadžment. Uspešno je završila kurs iz menadžmenta u medijima na Univerzitetu u Tenesiju, SAD (2006). Jelena je Mata Hari engleske obaveštajne službe. Laka na okidaču. Daje se po potrebi.
Dok ona i grupa direktora primaju astronomske plate, preko lažnog, trojnog knjigovodstva, iz Beograda se u centralu odlivaju milionski iznosi, koji idu tajnim kanalima, preko drugih preduzeća koja osniva švajcarska kompanija. U ovoj kompaniji je akcija masovnog otpuštanja radno angažovanih, koji godinama rade po ugovoru, i preko studentske zadruge, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a njihov znoj naplaćuje dvojac Jelena i Tijana.
U kompaniji, koja se bavi izdavanjem novina, ima više direktora nego novinara! U svakom izdanju, takođe, množe se direktori, a novinara je sve manje. Direktori imaju ogromne plate. Novinare često otpuštaju, ili oni sami, u beznađu, napuštaju redakcije dnevnih listova Blica i Alo. Skoro trećina radnika je angažovana preko studentske zadruge, ili po ugovorima o povremenim poslovima.
Lake dame, direktorke kompanije, lako se i daju. Danas služe Aleksandru Vučiću, i za njegov račun, izlazu kritici predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Ulaguju se Vučiću, na vulgaran način. Zato ih zaobilaze sve inspekcije. I rada, i finansijska policija… Izdavač dnevnog lista Danas kažnjen je sa pet miliona dinara jer nije , navodno, zaposlio radnika – invalida rada. Kazna dovoljna da ugasi list. Kompaniji Ringijer Aksel Springer se to ne događa.
Gospođa Jelena Drakulić – Petrović i gospođica Tijana Bajović protivile su se našoj nameri da objavimo fotografije iz njihovog ličnog života, o bahanalijama i raspusnom ponašanju na terevenkama kod Željka Mitrovića, dok su sa njim bile u dobrim odnosima, o kupleraju u ovoj kompaniji. Redakcija razmatra mogućnost da se raspusni život direktorki kompanije, ipak, nađe pred čitaocima.
A 1.
“KKR grupa” kupila sajt “Blica”
Ponedeljak, 21. 07. 2014.đ13:16 Izvor: Tanjug
Vlasnik najvećeg srpskog kablovskog operatera SBB, “KKR grupa”, otkupila je 14. jula za 180 miliona eura 49% digitalnog dela “Ringiera” koji u Srbiji pored sajta “Blica” poseduje i sajtove “Alo” i “24 sata”.
Agencija precizira da iza “KKR grupe” stoji bivši šef CIA Dejvid Petreus koji je preko svoje firme kupio deo švajcarske kompanije “Ringier”, a u čijem vlasništvu se nalazi i sajt “Blica” U vesti se podseća da je ova američka kompanija pri kraju pregovora i s grčkom “Antena grupom”, najvećom medijskom kućom u jugoistočnoj Evropi i vlasnikom TV “Prve” i B92.
Na zalost, kad americke banke kupe politicare, kupili su ceo sistem, zato BIA ne jurca CIA spijune po Srbiji, a da nam medije kupuje CIA, to je tek pretnja za nacionalnu bezbednost ali BIA radi za vlast a ne za narod, a vlast radi za americke i nemacke banke. Ko poseduje medije, taj ce da odluci koji politicar ce biti popularan i za koga ce ljudi glasati na izborima. Petreus je platio za kablovsku vise od milijardu dolara, pa moze da ucenjuje i odlucuje ko ce se naci na kablovskoj, osnovao ne TV N1 i kupio akcije Blic-a. Inace Ringier pripada Axel Springer koji je profitirao od ropskog rada u Madjarskoj tokom Hitlerove vladavine, a kasnije su tokom hladnog rata pravili propagandu iz zapadnogBerlina protiv istocnog Berlina. Danas imaju preko 200 medija u Evropi i prave propagandu protiv Severne Koreje, dakle, povezani su sa tajnom sluzbom, njihovi mediji su manipulativni, pricaju protiv komunizma da bi ubedili narod da je bombardovanje komunistickih zemalja opravdano, a sve to da bi milijarderi prosirili kapitalisticko trziste, to jest mogucnost za profit. To je i bio cilj hladnog rata, da se unisti sistem na kome zapadni milijarderi nisu mogli da profitiraju, a Axel Springer to jest njegova udovice danas, spada u milijarderke. Sada se ujedinjuju sa Amerikancima, da zajedno prave propagandu i pare, Axel i CIA.
Na zalost, kad americke banke kupe politicare, kupili su ceo sistem, zato BIA ne jurca CIA spijune po Srbiji, a da nam medije kupuje CIA, to je tek pretnja za nacionalnu bezbednost ali BIA radi za vlast a ne za narod, a vlast radi za americke i nemacke banke. Ko poseduje medije, taj ce da odluci koji politicar ce biti popularan i za koga ce ljudi glasati na izborima. Petreus je platio za kablovsku vise od milijardu dolara, pa moze da ucenjuje i odlucuje ko ce se naci na kablovskoj, osnovao ne TV N1 i kupio akcije Blic-a. Inace Ringier pripada Axel Springer koji je profitirao od ropskog rada u Madjarskoj tokom Hitlerove vladavine, a kasnije su tokom hladnog rata pravili propagandu iz zapadnogBerlina protiv istocnog Berlina. Danas imaju preko 200 medija u Evropi i prave propagandu protiv Severne Koreje, dakle, povezani su sa tajnom sluzbom, njihovi mediji su manipulativni, pricaju protiv komunizma da bi ubedili narod da je bombardovanje komunistickih zemalja opravdano, a sve to da bi milijarderi prosirili kapitalisticko trziste, to jest mogucnost za profit. To je i bio cilj hladnog rata, da se unisti sistem na kome zapadni milijarderi nisu mogli da profitiraju, a Axel Springer to jest njegova udovice danas, spada u milijarderke. Sada se ujedinjuju sa Amerikancima, da zajedno prave propagandu i pare, Axel i CIA.